Освећен православни храм у Качареву

Освећен храм Светих равноапостолних Ћирила и Методија

Нова богомоља у Качареву

Преосвећени Владика банатски г. Никанор и његов високоуважени и драги гост Владика сремски г. Василије осветили су недавно велелепни храм Светих равноапостолних Ћирила и Методија у Качареву. За Јужнобанатски округ, српску Војводину и све православне вернике освануо је незабораван дан. Качарево је живописно место у општини панчевачкој у коме живи око седам хиљада становника.
Пре Другог светског рата овде је било већинско немачко становништво и место се звало Францфелд. Затим је носило назив Краљевићево, а многи колонисти из свих наших крајева назвали су своје ново обитавалиште Качарево. Највише новопридошлих је из Македоније, а остали су стигли овде из Кордуна, Лике, Баније и осталих српских крајева. Пошто се у Качареву путеви завршавају, мештани са поносом кажу да „живе у Јужном Банату, тамо где престају шорови, а почињу оранице непрегледне“.

Са пресељењем из родних српских крајева, новопридошлом народу у време комунистичког мрака  привремено су одузети традиција и историја, духовност и колективно сећање на веру прадедовску и Косовски завет. Докле је безбожничка рука досезала, говори податак да је комунистички жрец Јосип Броз овдашњој фамилији Ристовски „крстио“(!?) девето дете, као што је некад радио благочестиви краљ Александар Први Ујединитељ. Али, с једном „малом разликом“: нови „кум“ ни сам није био крштен, а од крста је бежао „као ђаво од крста“.

Кад је време искушења било на издисају, 1982. године кренуло се у изградњу богомоље. Какве погубне последице је изазвао безбожнички режим, види се по томе што нико од мештана није хтео да прода плац за цркву Банатској епархији.

А онда је промисао Божја одредила да управо Штерија Ристевски, родом из Крушева, „изневеривши“ тзв. кума Тита, омогући градњу нове богомоље! Прва богослужења, од 1982. године, обављана су у једној од соба у кући Ристевских.  Темеље је 1988. године осветио тадашњи Епископ банатски г. Амфилохије (Радовић).

Било је дирљиво видети госпођу Ђурђу Стојановић, девето дете Штерије Ристевског, како са ћерком учествује у чину освећења храма изграђеног у некадашњем дворишту њене породице.

Иначе, ове јесени се за веронауку у овдашњој основној школи изјаснило свих 100 процената ученика!

Два фијакера за преосвећене госте

У рано празнично јутро непрегледне колоне верника кренуле су према храму. Испред улаза у порту формирана је колона аутомобила украшених пешкирима, цвећем и српским барјацима. Најживописнији део колоне били су предивни фијакери намењени владикама. А онда су домаћини, предвођени трудољубивим старешином оцем Сретеном Качаревићем, кренули да дочекају Њихова Преосвештенства.

Мноштво народа предвођено председником општине Панчева господином Срђаном Миковићем, сином адвоката г. Милана Миковића, некадашњег председника панчевачке Црквене општине и потпредседника Епархијског управног одбора, одушевљено је дочекало владике Никанора и Василија. По узимању благослова, домаћини су аутомобилима, а Њихова Преосвештенства фијакерима, кренули ка новом храму. Испред фијакера непрегледна колона свечано окићених аутомобила сиренама је најављивала долазак архијереја на велику свечаност. На челу колоне барјак је носио лично отац Сретен коме су грађани махали и радосно показивали један другоме: „Ено га наш попа!“

Освећење храма и празнична Литургија

Испред храма, 55-ог по реду дела великог српског архитекте Пеђе Ристића, десетине чланова културно уметничких друштава и црквеног хора, као и маса народа, дочекали су фијакере са владикама Никанором и Василијем. После благослова и радосне добродошлице, пред најмилије госте распрострт је традиционални бели пешкир дугачак неколико десетина метара. Истим пешкиром, по старом обичају, обмотан је и цео храм.

На освећењу чинодејствовали су преосвећени Никанор и Василије, уз саслуживање више десетина монаха и свештеника на челу са оцем Рафаилом, настојатељем манастира Баваништа и протом Богданом Самуиловом, архијерејским намесником панчевачким. Чин освећења донео је најузвишенији дар у светој Трапези - делиће моштију светог Саве Освећеног Јерусалимског, а затим је, по ранохришћанском обичају, на Часној Трапези развијен антиминс са деловима моштију св. Ћирила и Методија. Владика Никанор осветио је храм светом водицом, а владика Василије обавио чин закршћавања јелејом.

Света архијерејска Литургија служена је у порти, на бини испед цркве због присуства великог броја верника. Архијерејима, монаштву и свештенству на Литургији се придружило Панчевачко српско црквено певачко друштво, основано далеке 1838. године, са хоровођом госпођом Вером Царином. Због сјајног богосужбеног учешћа чувеног српског хора на крају литургије владика Никанор им је, у име свих присутних, јавно захвалио.

За време Литургије владика Никанор је трудољубивог оца Сретена Качаревића одликовао чином протојереја, а након Литургије владика Василије је уручио грамате најзаслужнијима, задужбинарима и добротворима.

Из празничних беседа

Преосвећени владика Никанор, између осталог, овако је беседио: „Благословом Божјим, ево сабрасмо се данас да осветимо овај свети храм. За нама су више од две деценије проблема и искушења. Стигла је заслужена награда свим парохијанима, од данас је освећено ово место Божје. Постоје многа света места, али само је свети храм место где Господ обитава. Када изградимо светињу Њему у част и славу, Он стоструко враћа, благослови и изграђује нас и учвршћује нас у нашој вери православној.

Свети равноапостолни Ћирило и Методије велики су по имену, а још већи по делима. Честитамо оцу Сретену на примању чина протојерејског, али ово је и признање за све који дадоше допринос у изградњи овог светог храма. Нарочито истичем да овде живи велики број наше браће у Христу пореклом из Македоније који су много помогли изградњу овог светог храма.

Посебно захваљујем браћи из осталих епархија на челу са владиком Василијем и хору који увеличаше данашње велико славље“.

Владика Василије је подсетио на народну изреку да „није богат онај који много има, већ је богат онај који је задовољан оним што има“.

Архијерејски намесник панчевачки, прота Богдан, између осталог је рекао да су отац Сретен и његова сабраћа направили једну од најлепших порти у Епархији банатској, и наставио: „Успех проте Сретена утолико је већи што су овде сабрани путем колонизације и сада се овде са нама налазе наша сабраћа из Македоније, Црне Горе, Херцеговине, Лике, Кордуна и других српских крајева“.

Затим је благочестиви и трудољубиви прота Сретен узео благослов од владика и, уместо беседе, узео микрофон у руке и уз пратњу оркестра Крстески, праћен бурним овацијама свих присутних, изванредно отпевао чувену родољубиву песму Ој, војводо Синђелићу.

© Православље, Сва права задржана. Аутор текста: Слободан М.Радуловић. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/924/tekst/nova-bogomolja-u-kacarevu/